Po jutru se dan poznaje, a današnji je dan započeo – zumbom! Tako je, tjelovježba kampista je koreografija koju su neku večer naučili od Tine Gaspari, i koju i cure i dečki s guštom plešu.
Autor: cklabin
Da na panou nemamo tablicu s ocjenama šatora i program kampa na kojima pišu dani i datumi, čisto sumnjamo da bi itko od nas znao koji je dan! A danas je dan za – more!
Četvrti dan u kampu! Četvrti dan! Kad prije?!
Naše drugo jutro u kampu. Noć je bila vjetrovita podjednako jako koliko su i kampisti bili umorni od prethodne noći, tako da se spavanje produljilo za 15-20 minuta. Nekolicina volontera ranoranioca, uz šalicu kave promatrala je taj tihi i spori izlazak iz šatora. Ali, kao što to i biva s djecom – tiho i sporo može biti samo zakratko!
Kako izgleda prvo jutro u kampu? Ovako: 1.) Budilica vam nije potrebna. Toliko ste uzbuđeni da se budite prije nje. 2) Nema tihog razgovora. Odmah je to glasno, živahno, veselo. Komentiramo: „Ne znaju oni šaptat…“ Naša volonterka Iva (inače učiteljica prirode i biologije) odgovara nam: „Ma oni ne znaju ni na ispitu šaptat…“ 😀 3) Podočnjaci su vam veliki. To je zato jer se prvu noć legne u pravo vrijeme, al zaspe jedno 3-4 sata kasnije.